Nikola VUJČIĆ

 

 

DVA PESNIKA RUSKE PESNIČKE GRUPE ''SSSR!''

 

 

[ ART 032 2006, 13. ]

 

 

 

Iako je bavljenje pesmom duboko individualna stvar, čak njena imanencija, istorija književnosti je prepuna ''grupnih'' nastupa, poetičkih okupljanja oko napisanih manifesta kojima se, prevashodno, želi napraviti otklon od date, preovlađujuće književne stvarnosti.

Rezultati su, svakako, različiti, ponekad i značajni. I tu je vreme nepogrešivi sudija.

 

U bogatoj ruskoj poeziji koja je, oslobođena ideoloških stega ali i pojavom modernih sredstava komuniciranja (kompjuteri su svojim svemoćnim načinom komuniciranja potisnuli samizdatska šapirografisana malotiražna izdanja) gotovo proključala i postala čitalački nesaglediva, na muci su se našli i čitaoci i njeni tumači. Toliku količinu poezije ne samo da je nemoguće pročitati već je gotovo i nemoguće kritički je opservirati. To neki nazivaju i krajem poezije, njenom iscrpljenošću. Ali, poezija nema kraja! U takvom kontekstu nastala je i pesnička grupa koju su osnovali već afirmisani pesnici, a koja nosi provokativnu skraćenicu - ''SSSR!''. Naravno, ova skraćenica nema nikakve veze sa skraćenicom za ime bivšeg Sovjetskog Saveza, ali je pesnicima poslužila kao marketinški trik za skretanje pažnje na njihovu poeziju.Skraćenica u prevodu na naš jezik krije potpuno bezazlenu parolu ''Zavedimo Svojim Stihovima Domovinu!'' Pesnici su se odlučili za takav naziv jer je ''dovoljno provokativan, bode oči i lako se pamti''. A okupili su se jer u ''sadašnjoj bujici i dovoljno mutnoj reci ruske poezije lakše se živi u grupi nego pojedinačno''. Oni žele da se nastave na pesničku tradiciju jer ''tradicija nije uvek loša'' ali stremeći novom izrazu, novom zvuku i temi, pa se stoga nazivaju, paradoksalno, i - ''tradicio-avangardistima''. Budući da je ova grupa mlada (formirana je početkom 2005. godine), poželimo joj uspeh u ostvarivanju pesnički zacrtanih ciljeva.

 

Od devetoro osnivača ove pesničke grupe ovde čitalačkoj pažnji predstavljamo dvojicu, koji su njeni ''motori''.

 

Georgij Geljmutovič Genis (rođen 1954. godine) pesnik i prevodilac, ''duša'' grupe, bio je prijatelj i učenik velikog ruskog slikara i skulptora Vadima Sidura, objavio je tri knjige pesama ''Vreme novih bolesti'' (1996), ''Krotker i Kljuf'' (1999) i ''Izgorela duša Krotkera: priče i pesme'' (2004). Genisovim pesmama provejava gotovo kafkijansko doživljavanje sveta, njegovi lirski junaci Krotker i Kljuf su (sa)učesnici u stvaranju i razgradjivanju naše stvarnosti. Blaga erotizovanost, trošnost telesnog (njegova uvenulost i starenje) sa snažnom naturalizacijom slike čine ovog pesnika osobenim ne samo u okviru ove pesničke grupe već i u savremenoj ruskoj poeziji.

 

Jevgenij Viktorovič Haritonov (rođen 1969. godine) najagilniji je predstavnik grupe i svakako najzaslužniji za njenu afirmaciju u Rusiji i inostranstvu. Po obrazovanju filolog, ovaj pesnik, prevodilac, prozni pisac i novinar, koji voli i književnu mistifikaciju, vrlo je plodan autor. Objavljuje od svoje petnaeste godine, kao student bavio se i muzikom, svirao je u rok-grupi ''The Mÿ'' a poznat je i kao autor niza tekstova i studija iz oblasti fantastike, filma i rok muzike. Objavio je knjige pesama ''U! Um!''(1999), ''NEPrOZA ili Sličice za izložbu'' (20003) i ''Domaća lektira'' (2005) u kojima krajnje svedenim pesničkim jezikom ironiše večite teme i ''ozbiljnost'' naše svakodnevice.

 

Koliko dugo će ova grupa opstati i kakav će doprinos dati savremenom ruskom pesništvu, pokazaće njihove nove knjige i vreme.

 

 

 

 

Hosted by uCoz