DVA PESNIKA RUSKE PESNIČKE GRUPE ''SSSR!''
[æóðíàë «ART 032» 2006, ¹ 13. Ñåðáèÿ]
Iako je bavljenje
pesmom duboko individualna stvar, čak njena imanencija, istorija književnosti
je prepuna ''grupnih'' nastupa, poetičkih okupljanja oko napisanih manifesta
kojima se, prevashodno, želi napraviti otklon od date, preovlađujuće književne stvarnosti.
Rezultati su,
svakako, različiti, ponekad i značajni. I tu je vreme
nepogrešivi sudija.
U bogatoj ruskoj
poeziji koja
je, oslobođena
ideoloških stega ali
i pojavom modernih sredstava
komuniciranja (kompjuteri su svojim
svemoćnim načinom
komuniciranja
potisnuli samizdatska šapirografisana malotiražna
izdanja) gotovo proključala i
postala čitalački
nesaglediva, na muci su
se našli
i čitaoci i
njeni tumači. Toliku količinu poezije ne samo da je
nemoguće pročitati već je gotovo i nemoguće kritički
je opservirati. To neki nazivaju i – krajem poezije, njenom
iscrpljenošću. Ali, poezija nema kraja! U takvom kontekstu nastala je
i pesnička grupa koju su osnovali već afirmisani pesnici, a koja nosi
provokativnu skraćenicu -
''SSSR!''. Naravno, ova skraćenica nema nikakve veze sa skraćenicom
za ime bivšeg Sovjetskog Saveza, ali je pesnicima poslužila kao
marketinški trik za skretanje pažnje na njihovu
poeziju.Skraćenica u prevodu na naš jezik krije potpuno bezazlenu
parolu – ''Zavedimo Svojim Stihovima Domovinu!'' Pesnici su se odlučili za
takav naziv jer je ''dovoljno provokativan, bode oči i lako se pamti''. A
okupili su se jer u ''sadašnjoj bujici i dovoljno mutnoj reci ruske poezije
lakše se živi u grupi nego pojedinačno''. Oni žele da se
nastave na pesničku tradiciju jer ''tradicija nije uvek loša'' ali
stremeći novom izrazu, novom zvuku i temi, pa se stoga nazivaju, paradoksalno, i -
''tradicio-avangardistima''. Budući da je ova grupa mlada (formirana je
početkom 2005. godine), poželimo joj uspeh u ostvarivanju
pesnički zacrtanih ciljeva.
Od devetoro osnivača ove pesničke grupe ovde čitalačkoj
pažnji predstavljamo dvojicu, koji su njeni ''motori''.
Georgij Geljmutovič Genis
(rođen 1954. godine) pesnik i prevodilac,
''duša'' grupe, bio je
prijatelj i učenik velikog ruskog slikara i skulptora Vadima Sidura,
objavio je tri knjige pesama – ''Vreme novih bolesti'' (1996), ''Krotker i
Kljuf'' (1999) i ''Izgorela duša Krotkera: priče i pesme'' (2004).
Genisovim pesmama provejava gotovo kafkijansko doživljavanje sveta,
njegovi lirski junaci Krotker i Kljuf su (sa)učesnici u stvaranju i
razgradjivanju naše stvarnosti. Blaga erotizovanost, trošnost
telesnog (njegova uvenulost i starenje) sa snažnom naturalizacijom slike
čine ovog pesnika osobenim ne samo u okviru ove pesničke grupe
već i u savremenoj ruskoj poeziji.
Jevgenij
Viktorovič Haritonov (rođen 1969. godine) najagilniji je predstavnik
grupe i svakako najzaslužniji za njenu afirmaciju u Rusiji i inostranstvu.
Po obrazovanju filolog, ovaj pesnik,
prevodilac, prozni pisac i novinar, koji voli i književnu mistifikaciju,
vrlo je plodan autor. Objavljuje od svoje petnaeste godine, kao student bavio
se i muzikom, svirao je u rok-grupi ''The Mÿ'' a poznat je i kao autor
niza tekstova i studija iz oblasti fantastike, filma i rok muzike. Objavio je
knjige pesama ''U! Um!''(1999), ''NEPrOZA ili Sličice za izložbu''
(20003) i ''Domaća lektira'' (2005) u kojima krajnje svedenim pesničkim
jezikom ironiše večite teme i ''ozbiljnost'' naše svakodnevice.
Koliko dugo će
ova grupa opstati i
kakav će doprinos dati
savremenom ruskom pesništvu, pokazaće
njihove nove knjige i
vreme.